Muslje (dagnje) na Ferdov nacin

Dno velikog lonca dobro pokriti uljem,zagrejati ga, pa proprziti sitno seckani  beli luk (5-6 sitnih glavica), pa dodati 4 paradajiza, pola paprike (zelene za belu buzaru a crvene za crvenu buzaru), jednu glavicu sitno isecenog crnog luka, malo bibera, malo zacina tipa biozacin, i jos malo prodinstati. U to dodati 8Kg dobro ociscenih muslji i kuvati dok se ne otvore a na kraju dodati seckanog persuna i 4dcl belog vina za belu buzaru (ili 4dcl crnog vina za crvenu buzaru). U lonac se smeju staviti samo dobro zatvorene muslje, a iz lonca se mogu jesti samo dobro otvorene muslje. Povremeno promesati dok se kuva da bi se sve skoljke dobro otvorile. Ovako spremljene muslje se mogu servirati na dva nacina (prvi i drugi). Prvi nacin je da se lonac u kome se kuvalo iznese direktno na sto (slika  Prvi nacin). Drugi nacin: da se muslje ociste, i da se delovi muslje poredjaju u polovine od oklopa skoljke, da se u te oklope uspe po malo supe iz lonca i da se tako serviraju (slika Drugi nacin). Na slici (Majstor) se vidi jedan od majstorskih nacina odlaganja oklopa od pojedenih muslji. Supa se moze srkati koristeci kasiku (standardni nacin) ili koristeci polutku od oklopa muslje (tradicionalan nacin).
Pice: Uz ovako pripremljene muslje moze se piti sta ko voli: belo ili crno vino, spricer ili gemist a bogami i pivo.

Prvi Drugi Majstor

Razglednica 01

Razglednica 01 Barba

Slucajno sam se zadesio u Budvi na dan Siruna. Pozavrsavao sam poslove oko montiranja  garderobnih ormara. Posle rucka malo odmorio a onda krenuo u vec uobicajenu setnju do  Slovenske plaze, pa setalistem do Trga slikara I odmarajucim polubesciljnim lutanjem po uskim ulicicama stare Budve. Vreme je bilo divno I kao stvoreno za moj naum. Na Slovenskoj plazi sam zatekao malobrojne posetioce Sajma automobila kao I izlozene liksuzne modele mercedesa. Posle kratkog razgledanja dugackih I sirokih automobila , kao I uskih I vitkih manekenki krenuo sam lagano obalom do Trga slikara. Odjednom iznenadjenje: Velika bina pored Velikog zvona I decija graja govorili su da se nesto desava. Zastao sam radoznalo  posmatrajuci. Smenjuju se ucesnici. Plesna grupa iz Podgorice, Pevacka grupa odande, hor  odavde, kulturno umetnicko drustvo iz Ulcinja. Decaci I devojcice su igrali razne srpske, vlaske  crnogorske I albanske narodne igre. Pogledao sam oko sebe. Puno posetilaca je posmatralo priredbu. Uz zidine stare Budve dim se vijorio iz vise raspaljenih rostilja gde se narod gurao I stiskao da dodje na red. Nisam imao pametnija posla pa sam I ja stao u jedan red.
-Vino belo, crno , pivo ili sok?
-Crno vino ako je domace?
-Samo takvo I sluzimo.
-Hvala.
Na decijoj sceni su se smenjivali izvodjaci. Srpska kola, crnogorsko oro , albanske igre.
Posto sam popio svoje vino stao sam u drugi red. Besplatno se sluzi Sirun??? A ja sam mislio da je to neki svetac. Postao sam pametniji I shvatio da je to Budvanski naziv za skusu.  ?Dan siruna je dan skuse?
-Skusa je sigurno zaledjena? -komentarisem u redu vise za sebe.
-A, ne. Sva riba je danas izlovljena-odgovara mi kolega koji stoji u redu pored mene I koji takodje strpljivo ceka svog Siruna. U tisini cekamo svako svog siruna. Red sporo pomera unapred. Poneko prodje preko reda I mi vidimo da se vraca sa casom pica.
Strpljivi cekac pored mene pita:
-Da li tamo dele crno vino?
Jedva sam docekao da jos neko hoce sa mnom da popije jos casu vina I spremno odgovaram:
- Da donesem I Vama?
Oko mene se zacuo hor :
- Da.
Jos dvojica ju se pozitivno izrazila.
Posle moje setnje do stola sa picem tamo vamo rezultat je da smo nas cetvorica pili crno vino I nazdravljali kao da se poznajemo sto godina.
-Ko je bio sveti Sirun?- pitao sam ljubopitljivo kao I svaki turista.
-To vam je ova riba koja se pece?-odgovara covek pored mene I smeje se. –I ja sam ranije mislio da je to neki svetac. Ja sam iz Novog sada ali sada imam ovde butik I cesto sam ovde. Divno je ovde. Obozavam da provodim vreme ovde u Budvi.
-Eh, Novi sad! Ja sam studirao daleke 77-83 u Novom sadu. Divan grad. Ah Petrovaradin. Secam se divnih uspomena. Lepa vremena. A odakle ste vi?-Obratio se meni.
-Ja sam rodjeni beogradjanin, a u stvari valjevac, a studirao u Beogradu celih sest godina.-odgovaram.
-E , ranije je drugacije zivjelo. Drugacije. Puno drugacije. Imalo se para. Ali Petrovaradin nikada zaboravit necu.-odgovara Budvanin.(Posle se ispostavilo da je porijeklom in Niksica).
Posle jos dve case vina bili smo se primakli blizu naseg siruna, a razgovor je postajao sve prijatniji. Odavno smo presli na ti.
-Ti, valjevac moras da u Budvi kupis nesto. Neki apartman ili garsonjeru. Da cesce dolazis. Da se druzimo. U Budvi ima puno raznih desavanja I tada se ljudi neusiljeno druze.- opdgovara novosadjanin.
U daljini se cuje da je neko pobedio u takmicenju za suvi prsut I da ga je dohvatio a da se pri tome bogme I u moru okupao. Muzika I vriska dece sa decije bine je ocaravajuca. Dodjosmo u red za neseg siruna. Stajali smo I lagano se, iz papirnih tanjira I uz krisku hleba , gozbirali svak sa svojim Sirunom. Malo setnje po starom gradu. Razgledanje rukotvorina malog broja slikara na Trgu slikara. A onda je pocela zabava za odrasle. Na istoj onoj bini pored Velikog zvona nastupio je poznati orkestar iz Splita. Orkestar koji se tradicionalno pojavljuej na svakoj priredbi Siruna (nazalost nisam zapamtio naziv-ali cu se potruditi sledeci put). Pesme su se smenjivale. Lijepe li su nano Kotorke devojke, jos su lepse nano Budvanke devojke.
A onda na moje iznenadjenje od orkestra iz Splita original narodna cirilica (ala kazacok) iz srpskih ravnica. Tek kasnije ce se pojaviti pesma Sve je isto samo njega nema..(promedba
pisca). Malo me uhvatila nostalgija. Da li nostalgija ili ovo odlicno domace crno vino.?
Da li da priznam da sam jos jedared stajao uredu na sledecem rostilju za jos jednog Siruna?
Vece je palo. Primicala se kisa. Samo su jos ruski turisti (svaki je nosio trenerku na kojoj je pisalo Rusija) skakali do iznemoglosti na zvuke slicne kazacoku. Nisam odoleo. Skakao sam I ja. Bacuski koji me je grlio samo sam rekao:
-Bravo. Moj best friend (glumim da poznajem engleski) live in Moscow , je u Moskvi I tamo zivi I voli.
Nisam bas siguran da me je razumeo , ali smo igrali zajedno dok nas kisa nije prekinula.
Malobrojni turisti su se sklanjali ispod tesasa hotele Avala. Shvatio sam da je proslo vreme ove idile.

Zanimljivo

U ambijentu sa ove fografije najbolje bi bilo jesti "bakalar u bijelo"

A za bakalar.: Ja nisam strucnjak, ali kada bi ga spremao ovako bi postupio.

Noc prije potopit u hladnu vodu. Ujutro ga jos izudarat tupim krajem sjekire i ostrim precijepat na 2-3 dijela da stane u lonac. Kuvat dok se ne raspadne, bez zacina, na resou u dvoristu. Krompir skuvat odvojeno. Kada je sve skuvano u dovoljno veliku posudu sa poklopcem staviti krompir i razbiti ga viljuskom. Bakalar prstima odvojit od kostiju, usitnit i dodat u krompir, dodati persun i bijeli luk sa malo maslinovog ulja (ulje poslije neka svaki dodaje u svoj tanjir po zelji), soli mozda ne treba, ali bibera bi dodao. Ne mjesati mnogo nego uraditi sledece: poklopiti posudu, zatim uhvatiti posudu i poklopac sa dvije ruke i tresti dok se, kako je teta Mare govorila, "guzica ne oznoji". Ja to ne bi bas toliko tresao, ali bi bar malo, radi tradicije. Mislim da je cilj da se sve dobro sjedini i izmjesa, a da se krompir ne pretvori u pire.
Ovo se zove "bakalar u bijelo" tako je spremala mati, Pave, Mare i Jadranka tako sprema. Teta Mira sprema drugacije i na kraju po boji i izgledu vise lici na gulas ili riblju corbu. Slicno je spremao i jedan Stipe sa Mljeta. Jerko iz Zlarina ga je spremao tako da je na kraju licio na brodet ili musaku. U obije varijante, znacajnu ulogu uz krompir, igra poriluk. Ima jos mnogo varijanti koje nisam probao.
Kada kupujes bakalar, kupi onaj sto je bijeli i veci, a ne male i sive. Mislim da je pola kilograma dovoljno za desetak porcija.
Prijatno vam bilo (meni je krenula pljuvacka, odok na rucak..)

Autor teksta: Brankoni